Učiteljica je trebala da provjeri svaki ruksak u razredu, kako bi se
otkrio učenik koji je bez pitanja uzima tuđe stvari. Ušla je u razred i
bez najave i objašnjenja počela da „rovari“ po dječijim ruksacima.
Učenici nisu znali o čemu se radi. Bili su zbunjeni, a jedan učenica
nije bila samo zbunjena, nego je bila prepadnuta, boja njenog lica
postala je bijela kao duvar. U očima joj se vidio strah, kolutala je
njima, sad desno sad lijevo...
Strah je postajao sve jači, jer se učiteljica približavala njenom stolu. Kako se učiteljica približavala, pomislila je u sebi: “Ne, neću joj to dozvoliti.“ Zgrabila je ruksak i privila ga na prsa, stežući ga svojim rukama. Učiteljica ju je mrko i sumnjičavo pogledala. Odmah je prišla i počela otimati ruksak. Učenica je plakala i molila da joj se ruksak ne uzima, ali učiteljica je sad bila još više sigurna da je ona krivac. Pošti ruksak nije mogla da uzme iz njenih ruku, učiteljica ju je ljutito gurnula i zaprijetila da će pozvati policiju.
Čim je spomenula policiju, učenica se ustala, plačući počela je ljubiti joj ruku i ponudila je svoj ruksak da ga provjeri. Molila je učiteljicu da ne zove policiju. Dok ju je preklinjala, na vrata učionice ušla je direktorica škole. Zamolila je učiteljicu da se smiri i pozvala je učenicu da se kontrola ruksaka izvrši u njenom uredu.
Dok je stajala u čošku ureda, učiteljica je pred direktoricom počela da kopa po ruksaku. Izvadila je jednu crnu kesu a u njoj su bili ostaci sendvića, nagrižene jabuke, tvrde kifle, vrečica u kojem je bilo malo čipsa. Učiteljica upita: “Šta je ovo“? Učenica odgovori: “To je hrana, to je hrana koju svaki dan skupljam za svoju braću i sestre i nosim je kući. Nisam dala da mi se ruksak prekopa u razredu, jer bi se otkrilo šta se u njemu nalazi.“
Učiteljica i direktorica su šutjele, ostale su bez riječi, samo bi se ponekad pogledaj. Direkotrica joj je prišla, pomilovala po glavi i u upitala: “Zašto, zar ti je takvo stanje kod kuće“?
Ona uplakana odgovori: “Ja vas molim da za ovo ne saznaju djeca u razredu, molim vas, ovo je zadnji put, neće se više ponoviti, obečajem. Majka nam je bolesna i nepokretna, a otac u zatvoru zbog prodaje droge. Svaki dan ostanem poslije nastave, kako bi iz kanta za otpad pokupila ostatke hrane, uglavnom sendviće svojh prijatelja i kako bi tu hranu donijela svojoj mlađoj braći i sestrama.“
(Istinit događaj iz jedne egipatske škole)
Saudin Cokoja
Strah je postajao sve jači, jer se učiteljica približavala njenom stolu. Kako se učiteljica približavala, pomislila je u sebi: “Ne, neću joj to dozvoliti.“ Zgrabila je ruksak i privila ga na prsa, stežući ga svojim rukama. Učiteljica ju je mrko i sumnjičavo pogledala. Odmah je prišla i počela otimati ruksak. Učenica je plakala i molila da joj se ruksak ne uzima, ali učiteljica je sad bila još više sigurna da je ona krivac. Pošti ruksak nije mogla da uzme iz njenih ruku, učiteljica ju je ljutito gurnula i zaprijetila da će pozvati policiju.
Čim je spomenula policiju, učenica se ustala, plačući počela je ljubiti joj ruku i ponudila je svoj ruksak da ga provjeri. Molila je učiteljicu da ne zove policiju. Dok ju je preklinjala, na vrata učionice ušla je direktorica škole. Zamolila je učiteljicu da se smiri i pozvala je učenicu da se kontrola ruksaka izvrši u njenom uredu.
Dok je stajala u čošku ureda, učiteljica je pred direktoricom počela da kopa po ruksaku. Izvadila je jednu crnu kesu a u njoj su bili ostaci sendvića, nagrižene jabuke, tvrde kifle, vrečica u kojem je bilo malo čipsa. Učiteljica upita: “Šta je ovo“? Učenica odgovori: “To je hrana, to je hrana koju svaki dan skupljam za svoju braću i sestre i nosim je kući. Nisam dala da mi se ruksak prekopa u razredu, jer bi se otkrilo šta se u njemu nalazi.“
Učiteljica i direktorica su šutjele, ostale su bez riječi, samo bi se ponekad pogledaj. Direkotrica joj je prišla, pomilovala po glavi i u upitala: “Zašto, zar ti je takvo stanje kod kuće“?
Ona uplakana odgovori: “Ja vas molim da za ovo ne saznaju djeca u razredu, molim vas, ovo je zadnji put, neće se više ponoviti, obečajem. Majka nam je bolesna i nepokretna, a otac u zatvoru zbog prodaje droge. Svaki dan ostanem poslije nastave, kako bi iz kanta za otpad pokupila ostatke hrane, uglavnom sendviće svojh prijatelja i kako bi tu hranu donijela svojoj mlađoj braći i sestrama.“
(Istinit događaj iz jedne egipatske škole)
Saudin Cokoja